DESCRIPTION:
INFRAKT - Mislim, maštam, sanjam

Ležim poluukočen i sam
nemam nikom više šta da dam
biće koje sporo nestaje
biće koje zaobilaze

Hladan znoj niz leđa klizi sad
pred očima svetli čudan grad
ovim telom jeza caruje
a nekad sam mogao baš sve

I mislim i maštam i sanjam
da sam kao pre
ali sve je uzaludno
vratiti se vreme ne može

Dajte mi još samo jedan
jedan pokušaj
vratite mi makar moga
plavog oka sjaj
da l' bi opet istim putem
da l' bi isto sve
il' bi možda sada bilo sve drugačije

Ne osećam više čak ni strah
mene plaši svetlo a ne mrak
kuda dalje sad je pitanje
zavesa lagano spušta se