DESCRIPTION:
Dajane Penezic, 2011.

Da u jednu tacku
ne gledam svake noci
mozda bih videla sta gubim
mozda bih prevazisla strah
i krenula bih dalje u neki novi krah

Da u mraku nisam
sedela svakog dana
mozda bih videla gde gresim
mozda bih izasla medju svet
pa da dozivim neki novi vatromet

A ja i dalje k'o malena
malena skorpija sto samu sebe
na mestu, na mestu ubija
ugrizem se tamo gde si me ljubio ti
i kroz telo pustam taj otrov ljubavi

Da u jednu tacku
ne gledam kao luda
mozda bi i normalno bilo
sto me tuga nije brinula
i sto jos ove lance nisam skinula