DESCRIPTION:
Eva Braun - 56 km (demo)

Više se ne sećam
ako se desi, ja zatvorim oči
i samo sačekam
i žmurim jako
znam, tako ce proći

Ta stara navika
da vraćam vreme
i ispravljam greške
uvek me sačeka
kad moje noći postanu teške

I nesanica sustiže me
hodam po vodi
ne okrećem se
i dižem mostove
davno srušene

Ne brojim godine
i već odavno ne znam gde si
pogled sa tvrđave i
sve što je moglo da se desi

Ponekad ustanem
i poželim da te
sretnem još jednom
brzo odustajem
ubedim sebe da je svejedno

Ali ja dobro poznajem put
nekada davno bio sam tu
preko reke i pruge, još malo
i stižem do dna

Hajde, dozvoli mi da
jer noćas moram da znam
dok spavas šaljem ti znak
i sve svoje demone u san

Ma samo još jedan krug
i evo, obećavam da
večeras poslednji put
vozim tvojih 56 kilometara

Više ne osećam i sve
teže prepoznajem ljude
već dugo ne smišljam
šta je sa nama sve
moglo da bude

Ja zaboravljam
i ne pamtim to veče
kada te ostavljam
i puštam kap da isteče