DESCRIPTION:
Epitaf

Ma neka moja kosa sedi,
Osmeh kopni, oči gube sjaj,
I sve čudno sivi, manje vredi,
Ti si moj početak i moj kraj.

Ma ako dublje tamu gazim,
Tvoje su oči zlatni luč,
Od sebe pobeći ne mogu,
Ti si za sve katanac i ključ.

Otvaram žmureći moj mali svet,
Iskrzani barjak tužno lep,
Crnilo tišine od somota
Koja tebi nije poznata.

Gledaš me uvek drugim očima,
Suština često čami skrivena,
Nek bude tako, o jedina,
Školjka skriva sjaj bisera.

A hteo sam da budem kamen
Koji iz vode ispliva,
I da te bar na tren zaslepi
Zarđali mač iz korica.

Ma pusti, umem ja već tako
Da tražim plam u pepelu,
I šaram nebom i kad stojim
Sa tobom i kad nisi tu.

Otvaram žmureći moj mali svet,
Iskrzani barjak tužno lep,
Crnilo tišine od somota
Koja tebi nije poznata.

Gledaš me uvek drugim očima,
Suština često čami skrivena,
Nek bude tako, o jedina,
Školjka skriva sjaj bisera.