DESCRIPTION:
Peti singl sa albuma "Tanatos".
U pitanju je numera "Moglo je bolje za nas" koja govori o nevinosti, naivnosti i odrastanju jedne generacije u svetu koji je dijametralno suprotan onom za koji su pripremani. Sustinški je u pitanju stilsko predstavljanje smaka sveta iz ugla mladosti koja je na brutalan način lišena životne harmonije i blagostanja, drugim rečima - priča generacije bez budućnosti.

http://www.facebook.com/iskazz
http://www.iskaz.net

Video by: NNSpark production
http://nnspark.com/
https://www.facebook.com/nnsparkproductions
NNSpark tim:
Rezija/kamera: Nikola Nikolic
Kamera: Darko Manasic
Koprodukcija: Tapi.inc
Teh. podrška: Mladen Lazović
Producent: Milica Mladenovic

Izdavac: Lampshade Media

© & ℗ Lampshade Media 2014 -- www.lampshademedia.rs

https://itunes.apple.com/us/album/tan...

http://www.deezer.com/album/7644308

http://open.spotify.com/album/5sgOwBS...

Dok gori ovaj svet za kraj
Zadnji put mi ruku daj,
Do neba neka ide glas,
Moglo je bolje za nas (2X)

Da li me čujes kada govorim o sebi,
Da li znaš i razumeš i koliko tebi vredi,
Kada otvori mi srce, raspori pa krene
Da lije izvan mene sve što ide mi kroz vene?
...To su reči koje svedoče o tome
ko smo bili, ko smo postali kroz godine što lome ,
Generacije što žele da ih ogreje to sunce,
Zato boli čak i danas kad pogledaš u juče,
U svet koji smo dobili, zdrobili i porobili,
Bili mili ka sili dok su nevine nas prodali.
Sanjali smo snove u tom svetu od betona,
Čekali da prođe noć, da oglase se zvona,
Da svane nova zora puna osmeha i sreće,
Toplina prvog zraka kad ti preko lica pređe.
...Bili smo dečurlija, armija što se ubija,
Na frontovima zrelosti, pred kapijama ludila.
I dalje smo u senkama dok lutamo i maštamo,
Učeni da volimo, učeni da praštamo,
gledamo u nebo koje krvari i moli,
da ga ne gledamo takvog jer ga tako manje boli.

Dok gori ovaj svet za kraj
Zadnji put mi ruku daj,
Do neba neka ide glas,
Moglo je bolje za nas (2X)

Vidim decu kako kleče ispod kiše novog očaja,
Pod lekovima jer im život više nema značaja.
Bačeni na svet koji je počeo da puca,
sprečeni da prate svoje otkucaje srca.
Ti čes otići, ja ne mogu, mnogo toga veže,
Neki odu, neki ostanu i prestanu da beže.
A kad odeš ti odnesi sve jer sećanja me bodu,
Previše je bilo onih što su morali da odu.
Krijem se od sebe, ako krijem se od suza,
Uvek bio besan kad sam treb'o biti tužan.
Tuga je saznanje da si nekad bio srećan,
Zato trudim se da glas kojim ti pričam bude večan,
Razlog od početka što sam kročio na binu,
Muzika je bila ono što popunjava prazninu,
Čudno je i danas kada misle da ti ide,
Imaš armiji i ljude što su došli da te vide,
A svaka druga reč mi je zidana od bola,
U svetu greha ti si samo stvoren kao ja,
Pogledaj u mene i oprosti samom sebi,
Ja sam samo glas prokletih što vremenom izbledi.

Dok gori ovaj svet za kraj
Zadnji put mi ruku daj,
Do neba neka ide glas,
Moglo je bolje za nas (2X)
Samo da nismo rođeni gde su pali anđeli,
samo da nismo prokleti da nas bog zaboravi.


Jednog dana ćemo shvatiti i znaćemo,
da smo stvoreni da krvarimo, plačemo.
Ono što dolazi je cena koju plaćamo,
za one grehe što smo umeli da vraćamo.

I dok klečimo pred nebom, dok ga molimo za oproštaj,
Duše naših mrtvih dobro znaju da je kraj,
Gresi ostaju sa našim polomljenim telima,
Daleko iza nas da svedoče o delima,
Sjedinjeni zauvek s onima što nas vole,
Nošeni ka svetlosti bez pogleda na dole,
Molitve i misli sada došle su da vode,
Srce mi je otvoreno samo pusti me da odem!

Dok ovaj svet gori za kraj,
Zadnji put ruku mi daj,
Do neba nek dopire glas,
Moglo je bolje za nas. (2X)