DESCRIPTION:
15. 5. STEPEN - HVALA [Prod. by JanZoo]

FREE DOWNLOAD ALBUMA: https://mega.nz/#!vEwzVLQZ!xiRdPtiblusYBTQt5EjrrtA9UZYGQhoT5nqYQvGYhKk

TEKST:


(DEXSTARR)

Evo, stiže početak kraja. Piše se novi stih.
Opet sam protiv svih, ne tako dobar i tih.
Za jedne još sam glodar; za druge lirički gospodar.
Statistički pljuvan više, nego delija i grobar.
Glava usijana, nakon deset dugih 'dina.
Sve je isto, tu smo vi i ja, mikrofon i bina.
Gruva bit, izbija žestina, uz reči bludnog sina.
Nekad radili iz ljubavi, sad' se traži gotovina.
Ne konta me sredina, gradskog karantina.
Zauvek ostaje u srcu, čovek postao je slina.
Popravi odnos, u duši si šljam, popuši mi ponos,
ne guši me svojim podvigom, ne vuci me za nos.
Prošao pakao, kapiram: ruka ruci se ne pruža.
I najzad me dotuci, bruka skroz me razoruža.
Na poklon ruža, uz osmeh hvatam curu oko struka.
Buka počinje da smara. Poštedi me svojih muka.

(S.PRO)

Budi srećna zbog mene i što sam otiš'o daleko.
Što isplatio se trud, došlo je to što sam ček'o.
Hvala gradu što je trpeo mene urokanog petkom.
Kada mnogo znači vožnja, nađe se i žeton.
Dvadeset i neko leto, kuca isti tempo.
Bilo je tu svega toga, ko se ne bi seć'o
kada pojuri te rija, pa završiš u stanici;
kada oči su ti krvave, pa ne bi kući mamici,
jer znaš da će da panači, a pod nogama varniči?
Kasno je da kočiš, bolje se još malo zaleti.
Retko znao za meru, pa često glavom lupao,
posle sklapao rime i sa svojim psima lutao.
Ritmom plove teže reči, ne odustajem od igre.
Ljudi svašta pričaju, to nije deo moje brige.
Ratujem sa sobom, dobro je dok vreme ide
i evo, čekam jedno hvala, do tvoga uva da stigne.

(JANZOO)

Budi srećna što sam postig'o, sve o čemu sam sanj'o.
Nekad' jako sam te voleo, život sa tobom maštao.
Al' kažem hvala životu, za svo to iskustvo stečeno.
Hvala što ne boli, ono što je nekad' pečeno.
Sad' stojiš ispred bine, moje hvala poslušaj.
Hvala što znam ko je sve čovek pokušaj.
Hvala što ne znam kad' mi je zadnji otkucaj,
pa živim baš spokojno sve dok ne odem u raj.
A, ako ti si taj, moje hvala svima prenećeš.
Shvatićeš da nisam samo onaj koji blebeće.
Shvatićeš sve reči, bolje tvoje oči gledaće.
Shvatićeš da ima izlaza iz svake nedaće.
I kad' čuješ to hvala, opet negde izdaleka.
Znaćeš jako dobro, negde tamo šta te čeka.
Ja lutam dalje sam, sam do kraja sveta
i kad' me jednom ne bude, znaj da živeću do veka.

(KOPERFILD)

Oseti ukus starih pločnika što gazim, na stazi
hiljadu prepreka, pa prava reč ne važi.
Pokaži mi, možda ne znam, da l' sam suviše daleko.
Slepo verujem u bezdan, ovo uzalud sam čeko. (ma daj)
Znam da vredi svako slovo, koje kažem,
znoj cimanje i gaže, svakim danom sve je draže.
Danas sam ovde, sutra možda očešem ti rame.
Za nas i naše dane, novi stih je novi plamen.
K'o kamen su teške laži, kad priča onaj što ne zna.
Šta je bina, čemu služi? Veruj, ona je ta veza,
što veže mene i tebe i sve repere sa scene.
Majk stisnust, ruke vlažne, krv ključa tad' kroz vene.
Na kraju hvala za te reči koje mrze.
Suze ostaviću vama u zagrljaj da dopuze.
Sad' sam jači nego ikad', čistog srca, imam ovo.
Sinu, porodici, braći, uvek ide svako slovo.

(SOLOW)

Vreme je da šou stane, da svetla se gase,
da zavesa padne, da se raziđu mase.
Od Dirty South-a slovo po slovo, Solow i dalje traje.
Svoje tajne sakrio, s druge strane medalje.
Ko me spozn'o -- spozn'o me, ko nije, jebi ga nije.
Ja sam dete betona, blejim tamo gde kiša lije.
Zbog jedne cure, zauvek nestale su iskre.
Kada pogledam ogledalo, vidim obraze čiste.
Sad' gasim mikrofon, na bis sve pozdravljam sa bine.
Na kraju priče, nije kraj, već priča dalje ide.
Ja idem svojim putem, iza kulisa se krijem.
Ostavio tragove, koje ćeš teško da zbrišeš.
Na kraju zahvalan sam svima, čak i vama pizde,
jer zbog vas moje oči, sada drugačije vide.
Slomljena mi krila, pa ne letim kao pre visoko.
Možeš da zgaziš mi srce, ali ne i ponos.