DESCRIPTION:
Pokošena misao u glavi mi čuči,
Sa vetrom se gubi jecaj moga sna.
Pokvarena ploča ko istina zvuči,
Gurnula me u stvarnost do samoga dna.
Dok betonski vetar kovitla mi misli,
Planuli požar zove me i traži,
Ukočeni pogled iz glave mi visi.
Na ruci držim gomilu laži!

Ispovest ratnika!

Na srcu mi peva kamenje zaborava,
Očajnički vučem poslednjeg čoveka,
Od svega ostala je spržena trava,
Mrtve živote već odnosi reka.
I ponekad pomislim da nije još kraj,
I osetim kako mi krv juri , jača
Pa ipak otme mi se konačni vapaj.
Pred očima bljesnu mi oštrica tvog mača!